ТИ, ЉУБАВНИК ЧИЈЕ МАЈКЕ БЕШЕ ТРАВА - Грегори Корзо

Ти, љубавник чије мајке беше трава у најзеленије
годишње доба,
морао си да се родиш као копиле у његовим зеленим
рукама,
а он ипак пролазан
не сме да има довољно времена да те навикне на сунце,
на кишу, на ветар,
па ипак, њихаћеш се њихати у његовим зеленим рукама
све док га љубоморно годишње доба не убије.
И зима ево дође!
Не смеш да будеш тако велик да ходаш
и газиш снег под којим он почива;
мајка те мора носити с поносом
и чврсто на ветру држати,
а ветар ће крај твога уха шумити
о месту где нема траве.
Најспорији облак водич ће мајци бити.
Она га мора следити
вођена маглом до асфалтног узлета
где, на крају пута,
у асфалтном граду остаћеш сироче...
а ту, нити ће траве бити, нити ће облаци још постојати.
Твоја мајка - твоја се мајка мора вратити у још једно
пролеће
другоме травном љубавнику, а он постојан неће бити.
Зима гони твоју мајку по своме
и њена љубомора од свих нас прави копилад.

1958.