САМОУСЛУГА У КАЛИФОРНИЈИ - Ален Гинзберг

Како ли ноћас размишљам о теби, Волте Витмене, јер
корачао сам низ покрајне улице испод дрвећа са главобо-
љом самосвесно посматрајући пуни месец.
У мом гладном умору и у потрази за сликама отишао
сам у неонску воћну самопослугу, сањарећи о твојим ен-
умерацијама!
Какве брескве и какве пенумбре! Читаве породице које
купују ноћу! Пролази пуни мужева! Жене у авокадо пло-
довима, бебе у парадајзу! - А ти, Гарсија Лорка, шта ли
си ти радио доле међу лубеницама?
Видео сам те, Волте Витмене, бездетни самотни стари
мукотрпче, како претураш по комадима меса у хладња-
чи и кибицујеш бакалске момке.
Чуо сам те како савкоме постављаш питање: Ко је убио
свињске котлете? Пошто банане? Јеси ли ти мој анђео?
Залазио сам међу блиставе гомиле конзерви и излазио
следећи тебе, а у машти ме је следио детектив из трговине.
Корачали смо заједно низ отворене ходнике у самот-
ничкој нашој машти, кушали артичоке, поседовали сваку
смрзнуту деликатесу, а никад нисмо прошли поред касе.
Куда ћемо, Волте Витмене? Врата се затварају за један
час. Камо твоја брада показује ноћас?
(Додирујем твоју књигу и сањам о нашој одисеји у
самопослузи и осећам се бесмислено.)
Хоћемо ли читаву ноћ да шетамо пустим улицама?
Дрвеће додаје у сабира сенке, светла по кућама су
погашена, бићемо самотни обојица.
Хоћемо ли да тумарамо и сањамо о изгубљеној Амер-
ици љубави, покрај сетних аутомобила пред гаражама,
кући, до наше тихе кућице?
Ах, драги оче, старче, самотни стари учитељу храб-
рости, какву ли си Америку имао када је Харон престао
да чакљом отискује своју скелу, а ти си изашао на
димљиву једну обалу и застао мотрећи како брод нестаје 
на црним водама Лете?