СУСЕДИ - А. П. Емонс

Како сам само мало мислио о природи: увек сам шуму
држао за идилично место и остављао да тако буде; али
погледај, једно дрво, тај бор ту, скршен у олуји,

беше сатруо уз тло, а у паду поломио је све гране
на једној страни леске: једно дрво, док покушава оздола
да надрасте друго, тек једну грану има на светлости:

мећава пре пар година поломила је врхове неких
стабала, а она се сад раскољују у младице: једна леска
свила се као лук до земље, одрекла се врха

и избацила стрелу ту по средини: бршљан је
од Ен Полард бора начинио стабло бршљана: уопште
не могу да вратим изгубљену идилу, али шума је овде
с нама.