У ПАКЛУ НЕМА ПОМАМЕ... - Чарлс Буковски

седела је у свом наранџастом фолксвагену чекајући
док сам ја долазио узбрдо улицом
са два паковања по шест флаша и пинтом скоча
а она излете из кола
и поче да граби боце пива
и да их разбија о плочник
па згарби боцу скоча
и разби је такође,
говорећи: о! пошао си значи да је
нашљемаш овим па да је туцаш!
ушао сам у предворје где је друга жена
стајала на степеништу,
тад она утрча с улице
устрча уз степенице и тресну другу жену
својом ташном, говорећи:
он је мој човек! он је мој човек!
а онда истрча напоље
ускочи у свој наранџасти фолксваген
и одвезе се.
Ја изађох на улицу с метлом
и почех да чистим стакло
кад зачух звук мотора
био је то наранџасти фолксваген
који се устремио тротоаром
право на мене -
успео сам да одскочим ка зиду
и кола прођоше.
онда узедох метлу и наставих да чистим
стакло изнова,
кад изненада она је стајала крај мене;
шчепала је метлу и поломила је
на три парчета.
а тад нађе једну неразбијену флашу пива
и хитну је према стаклу на улазним вратима.
остаде равна округла рупа
а та друга жена повика са
степеништа: за име божје Буковски, одлази
с њом!

ја уђох у наранџасти фолксваген и ми се
одвезосмо скупа.