Мајкл Палмер

*

Драги Речниче, Умро сам у теби
као што би вилин коњиц могао
или змај у боци могао

Драга Речи, Немам ума

Драга Књиго, Никада ниси била књига
Пантеру, Само си страница
истргана из књиге

Будаласто Језеро, Било си развалина књиге

Драга Мерлин, Најдража Лу, Овде улице
имају своју пуноћу и свој ток
попут слепца на рингишпилу

Некад сам био фини дечко
а сада понекад сатима спавам
Снеже, Мораш ми бити јастук

Драга Мерлин, Најдража Лу, На плоту видим фазана
док ово пишем
док видим Африку како неочекивано гори
на свежем поветарцу

Мрски Граде, у том сну дрво је било прво реч
потом је постало стуб мрачне аркаде
Какви знаци за чудно се морају створити

Драга Џорџ, До виђења
Хоћеш ли се поново сећати

Ко је нешто а ко је ништа
у тој игри је питала
остало нисам схватио

*

Ти, оствро на овој страници
слико на овој страници

вечерњи капче, свило
четири зида даха

Могао бих им рећи
Пазите како пролазите

Опусттите се и пазите како пролазите
Погледајте корак

*

Ти, острво на овој страници
слико на овој страници

Шта ако би предмети заиста
одговарали, свила даху

вече капку
корак кораку

*

Тамо су парчићи језера
овде леже
отпаци палме

овде лежи
лист

Тенебреусе, када спаваш
сан ће ти
рећи
како
ти
добро

ови фрагменти лица
сад
належу

*

Седећи за клавиром човек подноси бол
знајући да ће стотине људи умрети док он свира

Две су му мисли на уму
Када би престао да свира, престале би и њихове боли

Када би исправно свирао, престале би његове боли
У другом случају појавила би се прва мисао

узрокујући бол

Ово је тај случај свирања

рекао би сам себи
моје су очи постале шупље попут твојих

моја се глава повећала
али је без мисли

Такве мисли уништавају музику
а то је добро