НА МРЗЛОМ ПОЉУ - Голвеј Кинел

1

Ходамо преко снега,
Звезде су могле бити једва приметне,
Месец је могао себе да поједе,
Могло је бити метеора што блистају до смрти на земљи,
Северна Светлост могла је да цевта и да се комеша
И да се кида удаљена читаве ноћи,
Ми ходамо руку под руку и ми смо срећни.

2

Ти у чијој крајњој лудости живимо.
Ти што се расипаш у празнини.
Ти - сличан нама - велики за тренутак.

О, једини свемиру који знамо, опрости нам.