ВЕЧЕ - Рејмонд Карвер

Пецао сам усамљен те доседне јесење вечери.
Пецао, а тама је незадрживо надолазила.
Осећао сам величину неуспеха, а онда
ванредну радост кад извукох сребрног лососа
на чамац и у мрежу га ставих.
Душо скривена! Тада погледах немирну воду
и горе, таман обрис планина
за градом; ништа баш није наговештавало онда
колико ћу у чежњи да патим
да будем још једном овде пре но што умрем.
Од свега далеко и далеко од себе самог.