Пет Даген... мој деда... рак грла... 1947.
Ед Бериген... мој тата... срчани удар... 1958.
Дики Бадлонг... мој најбољи друг од пете до осме,
Брусијев
велики брат... убијен у Кореји 1953.
Ред О`Саливен... хокејашка звезда & кросконтри тркач, седели
смо за истим столом у мензи на факултету... судар
колима... 1954.
Џими "Вах" Тајернен... мој друг с факултета, фудбалски
& хокеј играч на сваком месту... судар колима... 1959.
Циско Хјустон... умро од рака... 1961.
Фреди Херко, плесач... скочио с прозора у Гринич Вилиџу
1963.
Ана Кеплер... моја девојка... отрована димом док је свирала
флауту у Дечјој болници Јонкерс у пожару подметнутом
од шеснаестогодишњег пиромана... 1965.
Френк... Френк О`Хара... прегажен колима на Фајр
Ајланду 1966.
Вуди Гатри... умро од Хантингтонове хореје 1968.
Нил... Нил Кеседи... умро од хладноће пошто је
преспавао читаву ноћ
на киши крај пруге у Мексику... 1969.
Френи Винстон... обична девојка... умрла у уништеним
колима
на аутопуту Детроит-Ен Арбор док се враћала од зубара
септембра 1969.
Џек... Џек Керуак... умро од пића & грознице... 1969.
Моји пријатељи чија је смрт успорила моје срце са мном
још бораве.
Ед Бериген... мој тата... срчани удар... 1958.
Дики Бадлонг... мој најбољи друг од пете до осме,
Брусијев
велики брат... убијен у Кореји 1953.
Ред О`Саливен... хокејашка звезда & кросконтри тркач, седели
смо за истим столом у мензи на факултету... судар
колима... 1954.
Џими "Вах" Тајернен... мој друг с факултета, фудбалски
& хокеј играч на сваком месту... судар колима... 1959.
Циско Хјустон... умро од рака... 1961.
Фреди Херко, плесач... скочио с прозора у Гринич Вилиџу
1963.
Ана Кеплер... моја девојка... отрована димом док је свирала
флауту у Дечјој болници Јонкерс у пожару подметнутом
од шеснаестогодишњег пиромана... 1965.
Френк... Френк О`Хара... прегажен колима на Фајр
Ајланду 1966.
Вуди Гатри... умро од Хантингтонове хореје 1968.
Нил... Нил Кеседи... умро од хладноће пошто је
преспавао читаву ноћ
на киши крај пруге у Мексику... 1969.
Френи Винстон... обична девојка... умрла у уништеним
колима
на аутопуту Детроит-Ен Арбор док се враћала од зубара
септембра 1969.
Џек... Џек Керуак... умро од пића & грознице... 1969.
Моји пријатељи чија је смрт успорила моје срце са мном
још бораве.
Нема коментара:
Постави коментар