СУПАРНИК - Силвија Плат

Кад би се луна смејала, на тебе би личила.
Исти утисак остављаш
Прекрасног нечег, ал разорног.
И ти и она велики сте дужници светла.
Њена О-уста над светом туже; твоја су природна

А први ти је дар да све у камен претвориш.
Будим се у маузолеју; ту си
Лупкаш прстима по мермерном столу, тражиш
цигарете,
Пакостан ко жена, али не тако нервозан,
И од жеље мреш да нешто беспоговорно ланеш.

Луна, такође, своје поданство понижава.
Ал дању је смешна.
Незадовољства твоја, с друге стране,
Стижу кроз поштански прорез с редовитошћу пуном
љубави,
Бела и празна, распростирућа ко угљенмоноксид.

Ни дан без вести од тебе,
Шеташ можда Африком, ал мислиш на мене.