ПАРАДОКСИ И ОКСИМОРОНИ - Џон Ешбери

Ова се песма бави језиком на обичан начин,
Буди пажљива док ти говори. Ти гледаш кроз прозор,
Или се намерно врпољиш. Имаш је, али је немаш.
Губиш је, она те губи. Мимоилазите се.

Песма је тужна јер жели да буде твоја, а не може.
Шта је то обичан начин? То је то и нешто више,
Увођење те целине у игру. У игру?
Да! Заиста да, али сматарм, игра треба да буде

Дубља површна ствар, сневана улога-модел,
Као у деоби чари ових дугих августовских дана,
Без пробе. Започет-окончан. И пре но схватиш,
Изгуби се у пари и чегртању писаћих машина.

Одиграо се још један. Постојиш мислим једино
Да мене дражиш, да твој усвојим начин, но онда те нема,
Или си променила став. А песма нежно
Смешта ме доле крај тебе. Ти си та песма.