МЛЕЧИКА - Џемс Рајт

Док стајах овде, на отвореном, изгубљен,
Морао сам преко кукурузишта и пашњака
Дуго да гледам
Малу кућу,
Беле зидове, животиње што тромо иду ка штали.
И сад сам погледао. Све се променило.
Све што је било, изгубих, за чиме жалих,
Беше дивље, благо биће, сићушних тамних очију,
Које ме потајно воли.
Оно је овде. Када га руком такнем,
Ваздух испуне нежна створења
Са онога света.