ЈАСМИН - Луиза Глик

Кажем ти, није то месец.
Него су то цветови
што двориште обасјавају.

Мрзим их.
Мрзим их као што мрзим секс,
уста мушкарца
што ми жигошу уста, тело
мушкарца које паралише -

и плач што увек измакне,
тиха, понижавајућа
претпоставка спајања -

Ноћас у себи
чујем питање и одговор што следи,
стопљени су у једном звуку
што се шири и шири и онда се
разбија у мојим старим "ја",
у уморним супротстављањима. Видиш ли?
Од себе смо направили будале.
А мирис јасмина
кроз прозор струји.

Како онда могу да се доморим?
Како могу да будем задовољна
када на свету још увек
тај мирис постоји?