ДИНО КАМПАНА* И МЕДВЕД - Едвард Хирш

Овде, сред ноћи, зурим
У фотографију странца који се
Прави да храбро и осећајно игра
Са медведом којег Цигани највише воле
И на којег је случајно налетео
Пред тињајућом логорском ватром
На малом пропланку међу брезама
У предграђу Одесе. Даире
Севају као мачеви у сенкама
Жбица на точковима и скоро можеш
Да осетиш пијано тетурање медведа
И повежеш га с изнуреношћу
Од толиких градова, толиких
Звонећих триангала и сумњичавих
Очију, толиких досадних одраслих
И шапом додирнуте деце. Медвед би само
Да се онесвести у свом бедном кавезу
Под звездама што су се просуле
Као црвене марамице по дрвећу;
Он само жели да заспи. Али
Овај му странац нешто нејасно
Шапуће, нешто га убеђује
На страном језику, па тако
Четири грубе руке настављају
Да стискају, чврсто се преплићу, грле,
Четири отежале ноге и даље посрћу.
Крзно и кожа. 1911. Русија.
Медвед ће после три дуге године
Своје тело заувек напустити
да лако отпутује у другу шуму,
Док ће странац и даље
Продавати цвеће, ложити
Пећи и у тешкој беди крчмити
Песме по кафанама. Али ноћас
Он једино зна, где год да оде,
Одлази да буде бољи но што јесте,
Бољи но што је икад био, па онда
Медвеђе мрко чело
Њише ка небу
И наставља да игра, игра.
Он би да осети ово месечево
Дивље око што зури
У њихова мрачна лица. Он би
Да се у његовој оштрој,
Хладној светлости изгуби.


*Дино Кампана 885-1932), италијански "уклети" песник.