Колико ли сам ноћи
почивао у страху
О, Стваралачки Душе, Творче ноћи и дана,
само да бих изашао
следећег јутра у ширину слеђенога света,
слушајући испод шкрипања снега
пригушено мирно дисање...
змије,
медведа, кишне глисте, мрава...
а изнад себе
дивљу врану како кликће "скре-ни, скре-ни, скре-ни"
с гране с које никада ништа није кликтало у мом животу.
почивао у страху
О, Стваралачки Душе, Творче ноћи и дана,
само да бих изашао
следећег јутра у ширину слеђенога света,
слушајући испод шкрипања снега
пригушено мирно дисање...
змије,
медведа, кишне глисте, мрава...
а изнад себе
дивљу врану како кликће "скре-ни, скре-ни, скре-ни"
с гране с које никада ништа није кликтало у мом животу.
Нема коментара:
Постави коментар