ЖЕНА ЧУВАРА ЗООЛОШКОГ ВРТА - Силвија Плат

Могу да останем будна сву ноћ, ако затреба -
Ко јегуља хладна, лишена очних капака.
Попут мртвог језера тама ме опкољава,
Тамноплава, неупоредива воћка шљива.
Из мог срца нема мехурића, немам плућа
И одвратна сам, мој стомак је свилена чарапа
У којој се растварају главе и репови мојих сестрица.
Гле, како се топе ко новчићи у моћним соковима -

Паукових чељусти, костију кичме на трен огољених
Попут белих линија у плавој штампи.
Кад бих промешала, ова пластична роза и пурпур
Црвена торба зачегртала би ко дечја чегртаљка,
Стари јади се сударају, много је изгубљених зуба.
Ал шта ти о томе знаш
Масно моје свињче, мој једри драгане, с лицем према зиду?
Неке ствари овог света се не могу сварити.
Просио си ме с потомством вуколиких шишмиша
Што висе са својих спржених кука у влажно
Плеснивом задаху Куће за мале сисавце.
Армадило је дремао у сандуку с песком
Бестидан и го ко прасе, бели миш се
У бескрај умножавао ко анђели на врху чиоде
Из чисте досаде. Запетљана и слатковлажним чаршавима
Сећам се окрвављених пилића и рашчеречених зечева.

Испробавао си дијете и одвео ме да се играм
С боом констриктор у Врту пријатељства.
Правила сам се да сам Дрво сазнања.
Ушла сам у твоју библију, укрцала се у твоју барку
Са светим бабуном с периком и воском у ушима
И пауком медвеђег крзна што једе птице
Пентрајући се мучно око стаклене кутије као осмопрста
рука.
Не могу да избацим из главе

Како је наша љубавна игра попалила кавезе од труда -
Твој двороги носорог разјапио је уста
Прљава ко чизма и велика ко болнички сливник
На моју коцку шећера: смрад нужника
Навукао си се на руку до лакта ко рукавица.
Пужеви су избацивали пољупце ко црне јабуке.
Сваке ноћи сад терам мајмуне сове медведе овце
Да прескачу преко гвоздене ограде. И даље не спавам.