ЧИТАЈУЋИ ПЛАТОНА - Џори Грејем

Ово је прича
о лепој
лажи што клизне
између мојих
и твојих прстију. Зима је,
поодмакло време

човековог животног
века.
Гологлав, са прљавом
кошуљом,
ћутљив, мој пријатељ
прави

мамце, то му је хоби.
Муве тако сићушне
помоћу пинцете и лупе
израђује.
оне треба да буду
уверљиве

као да су праве - пипци,
антене,
брзи и махнити
као кад се нешто
у води дави. Срце му
жестоко у рукама

дамара. То је
Заслепљивање,
па ко ће му га
у малој башти
опростити? Он их прави
од длака,

јелењих длака, јер су шупље
и плутају по води.
И поред смрти и поред ружног призора
ово му је
добра замисао
која луде дане

спаја. Боље од сећања. Боље
од љубави.
Потом су завршене, по једна
удица под сваким паром
крила, е, ево, пролеће је,
а људи

речним коритом гацају
у зору. Горе,
звезде још увек повезују
своје гладне животиње.
Ускоро, биће задовољене
и нестаће. У међувремену,

узводно, низводно, брзо
у ваздуху,
у месу, у плавом
роју мува,
замисли, наше поимање
грациозног

јелена што лако површином
скаче.
Раскомадано, запамћено,
оно је коначно
живо. Замисли
тело

чији су део сви
једном били,
ти људи дуж бујних
зелених обала
што настоје да се увуку
и ка природном свету

прођу.