Увидећеш да је све
углавном онако како си замишљао
у неким тренуцима
које нико не може да предвиди
осетићеш чежњу за домовином
повремено за нечим што не можеш да опишеш
а повремено нећеш умети да кажеш
шта ти недостаје
исто као што си се осећао код куће
неки ће ти од почетка замерати
што се дружиш
са истима као што си ти
али само они који су
учинили оно што си ти учинио
који су смишљали жудели за тим
лежали будни и чекали
и изашли
без новца без докумената без ичега
у твојим годинама
само они знају шта си учинио
о чему говориш
и наћи ће ти кров и послодавце
неки ће од почетка говорити
да избегаваш
оне из твоје земље
и то већ неко време
док твоја земља постаје
категорија на новом месту
и нико не памти исте ствари
на исти начин
и онда се јавља проблем
шта уопште да памтиш
и који је твој стварни
језик
одакле долази како
звучи
ко га говори
ако останеш одан старој употреби
зар се тиме не одсецаш
од новог говора
али ако појуриш новим уснама
зар не трнеш као прекинути звук
зар се не сушиш као локва
може ли се веровати новом језику
а шта са успоменама из твога детињства
да ли у мислима да чуваш парчиће
обојеног памука и оглоданог дрвета
конце гласова непреводиве приче
светлост лењог сунца на сасушеној боји
која наставља да бледи под
све јачим сјајем белог поподнева
папрат на обали прозирног језера
или да их заборавиш
док лебдиш између безвремених језика
и с једног на други довикујеш ко си
углавном онако како си замишљао
у неким тренуцима
које нико не може да предвиди
осетићеш чежњу за домовином
повремено за нечим што не можеш да опишеш
а повремено нећеш умети да кажеш
шта ти недостаје
исто као што си се осећао код куће
неки ће ти од почетка замерати
што се дружиш
са истима као што си ти
али само они који су
учинили оно што си ти учинио
који су смишљали жудели за тим
лежали будни и чекали
и изашли
без новца без докумената без ичега
у твојим годинама
само они знају шта си учинио
о чему говориш
и наћи ће ти кров и послодавце
неки ће од почетка говорити
да избегаваш
оне из твоје земље
и то већ неко време
док твоја земља постаје
категорија на новом месту
и нико не памти исте ствари
на исти начин
и онда се јавља проблем
шта уопште да памтиш
и који је твој стварни
језик
одакле долази како
звучи
ко га говори
ако останеш одан старој употреби
зар се тиме не одсецаш
од новог говора
али ако појуриш новим уснама
зар не трнеш као прекинути звук
зар се не сушиш као локва
може ли се веровати новом језику
а шта са успоменама из твога детињства
да ли у мислима да чуваш парчиће
обојеног памука и оглоданог дрвета
конце гласова непреводиве приче
светлост лењог сунца на сасушеној боји
која наставља да бледи под
све јачим сјајем белог поподнева
папрат на обали прозирног језера
или да их заборавиш
док лебдиш између безвремених језика
и с једног на други довикујеш ко си
Нема коментара:
Постави коментар