ЛАБОРАТОРИЈСКА ПЕСМА - Џемс Мерил

Чарлс би посматрао Наоми, како узима срце
И челичну тестеру, отвара корњаче, живе.
Док се клела да оне ништа не осећају он би занемео
На крв, на слепо грчење, чак и пошто би се
Тамна маса црева рашчистила, откривајући
Обрисе које је знао, жуманца јаја као лампе што бледе.

И тако. Она би односила срце које је тукло
До кимографа и ту га припремала, риту
на ћудљивом ветру, час приморану на напор, час
заустављену
њеним растворима окрепљујућим или кобним
У које би га наизменично потапала.
Што срце би издржало, уносила ја у табелу.

Јер се рад није исцрпљивао само на срцу.
Мислио је о извесним људским срцима, њиховом успону
Кроз насиље до одабраних дисциплина
Од којих су како се сад чинило, сва издисала.
Она ће ускоро донети још једно и поново започети
Опуштена у присуству свог љубавника.