ДЕФИНИЦИЈА ПЛАВОГ - Џон Ешбери

Успон капитализма напоредан је напретку романтизма
И појединац је доминантан све до краја деветнаестог века.
И нашем пак сопственом времену увелико се настоји
да се личност потисне,
Не осврћући се на њу, што ју је пробудило уместо
да је растури у свим правцима
Далеко од непрекидне муке, што се опет показало
да је њен појам "дома".
Ови различити потицаји примају се одасвуд
И истог трена се одбијају назад погађајући преко
хладне атмосфере
једно постојано напето поље.

Не постоји одбрана од овог "паковања" које је
поткопало старе осећаје.
Раније било би архитектонских заклона на месту
где би то дејство постало најтеже,
као путања што се кривудајући губи у жбуњу - збуњујућа,
заборављена, ипак би и даље постојала.
Али данас не постоји језгро у гледању на маштовите
нове методе,
Пошто су све у сталној употреби. Највише што може
да се каже о њима даље,
Јесте да ерозија производи неку врсту прашине, или
преувеличаног пловућца,
који испуњава простор и мења га постајући медијум
У којем је могуће препознати себе.
Сваки нови маневар додаје своју тачну црту целини и
тако
Портрет, гладак као стакло, саграђен је од многих
исправки
И нема везе с простором или временом у којем је
проживљен.
Његово постојање само је део свих бића, те је према томе,
претпостављам, био цењен
С оне стране понора ноћи који нас сузбија
Будући да је скривен и присутан.
А ипак доводи до покрета што вуче наниже, или радије
до покрета лебдења,
У којем је та плава околина ношена навише и крај вас
Да се испуни једнога дана док се ви у овом нижем свету
који не може бити бољи
Будите сваког јутра пред тачном вредношћу онога
што сте учинили и рекли, што остаје.