АНЂЕО - Џемс Мерил

Над мојим столом, трептав и самосвестан
(Но не много већи од колибрија)
У фино изатканим хаљинама, Ван Ајкова школа,
Лебди очигледно анђеоски посетилац.
Он једним кажипрстом показује кроз прозор
На зиму која му напада срце,
Слободно од кристала, магловите
Издисаје кућа и људи који трче кући
Са хладног сунца што удара по мору;
Док другом руком
Показује клавир
Где лежи отворен Сарабанда бр. 1
На месту које никада нећу савладати
Али које је већ, и без напора савладало мене.
Опушта вилицу као да каже, или пева,
"Између света који је створио Бог
И ове Сатијеве музике,
Сваког сагледаног кроз велове, али целовитог,
Блиставог и жељеног,
Што захтева похвалу, захтева препуштање,
Како можеш да седиш ту са својом свеском?
Шта ти замишљаш да радиш?"
Међутим ништа не каже - мудро: могао бих поменути
Пропусте у Божијем свету, или Сатијевом; и поред тога
Како ли је он стекао свој укус за Сатија?
Упола у шали, враћам се мојој страници,
Чије су реченице од тада згушане, неповезане,
Ситни анђео врти главом.
Нема смешка на његовом округлом, бездлаком лицу.
Он не жели да буде написано чак ни неколико ових
редова.