ПЕСНИК С ДРУГЕ ПЛАНЕТЕ - Чарлс Бернстин

Возили су тако
& ноћ је
постајући дан постајала

нож укочен
и сив &
та потпуно узглобљена

смештеност спузала се
у царство
саме красоте и

лепка. А тако бесциљна
постаје безболна
генетска подлога

што хрли у кајање
и објављује збогом
безименом томе

распореду. Свеобухватна
економија рекло би се
моли да

половина хлеба
не буде
тако добра као

нимало хлеба (половина
хвалисања не
тако добра као

нимало хвалисања). Тврдоглава
без одмора, забринута
без забринутости. Тако

много страхова, ниједан
стваран. Постоји
визија, али никада

неће бити
божјега суда.