РЕКА - Рејмонд Карвер

Загазих дубље у тамну воду.
Вече, а река се
у навали уз моје ноге
вртложи и чврсто стеже.
Младе су женке лососа секле воду.
Млађ суну на једну страну, оне на другу.
Шљунак се под мојим ногама кретао док сам се измицао,
а очи ме краљева лососа љутито гледале.
Њихове огромне главе окретале су се споро,
очи им светлеле у бесу, док су
у дубокој струји лебдели.
Били су тамо. Осећао сам их
и кожа ми се најежи, Али,
беше још нешто.
Ветар ме, с леђа, по врату освежи.
Подиже се коса на глави
кад нешто додирнух чизмом.
Плашио сам се нечега што нисам могао да видим.
А онда свега што су ми очи виделе -
те друге обале натрпане грањем,
црне усне планинског ланца иза.
Па ове реке која је изненада
постала тамна и брза.
Удахнух дубоко и свеједно бацих удицу.
Молећи се да ништа не тргне.