ЦЕЛЕ НОЋИ КРОФНЕ - Алберт Голдбарт

Муштерија дува
колуте од дима, скоро

тако тешке као ти
што надолазе у котлићу с масноћом.

Напољу курве звиждућу
једну једину своју ноту, усне

дебеле крофне - глазиране јагодом.
Унутра регистар каса отвара своју фијоку

за четвртину, пушта свој пијук.
У поноћ сам сматаро да је то

ружно, сав тај лимун и лаванда,
столице уз шанк, као дах

на метвицу трговца половним колима.
Можда је то. Али некако сада, око

три, нарочит, крвљу подливен поглед
исцурелих очију налази нарочиту лепоту

у овом неону и у муви која ту кружи,
обоје кад-и-кад зује. - Не класична лепота,

не, курве се не окрећу благо
према муштерији у пролазу као цветови

према сунцу, није то ни малчице тако.
Али свака од наших нула овде је

постала слатка. Умачем једну у криглу,
дижем трен без кофеина у здравицу

ономе што је при руци, када нам треба,
целе ноћи. Неки човек вози поред. Курве

се благо повијају, као пластичне кашике
док мешају стврднут умак од сира.