"Небески свештеник Белог језера" сада је
Брежуљак у бескрајној равници траве,
Његове минђуше звецкају а бисери му заслепљују очи.
Никада није говорио о животу после смрти,
Онај чије је тело одведено у плавичасту рђу и дим росе.
Највише од свега волео је цвеће и воду.
Сви знају истинску причу о начину на који је писао
песме
и пуштао их,
Као папирне бродове, низ воду, тек да би гледао како
одлазе.
Смрт није никада дотакла његове песме, само је веслала,
расуте косе, ка пучини језера,
Смејала се и посматрала небо.
После више од 1000 година, преписујем његов стих у
свеску,
Бресквин цвет следи воду која се креће,
И гледам како октобарски мрак гусне насупрот брда.
Целе ноћи небеска река ће се кретати на запад, иако
то нико неће приметити.
Даљина између мртвих и живих
већа је од откуцаја срца и духа...
Брежуљак у бескрајној равници траве,
Његове минђуше звецкају а бисери му заслепљују очи.
Никада није говорио о животу после смрти,
Онај чије је тело одведено у плавичасту рђу и дим росе.
Највише од свега волео је цвеће и воду.
Сви знају истинску причу о начину на који је писао
песме
и пуштао их,
Као папирне бродове, низ воду, тек да би гледао како
одлазе.
Смрт није никада дотакла његове песме, само је веслала,
расуте косе, ка пучини језера,
Смејала се и посматрала небо.
После више од 1000 година, преписујем његов стих у
свеску,
Бресквин цвет следи воду која се креће,
И гледам како октобарски мрак гусне насупрот брда.
Целе ноћи небеска река ће се кретати на запад, иако
то нико неће приметити.
Даљина између мртвих и живих
већа је од откуцаја срца и духа...
Нема коментара:
Постави коментар