Крајем октобра
нађох у шуми на тлу
малу змију на чијим леђима
беше оцртана тамна шара
налик сувом лишћу на ком је лежала.
Тело јој беше надувено од миша
или птичице. Била је хладна
тако обамрла од пуног стомака
и јесењег ваздуха да једва
запалаца језиком.
Држах је дуго, размишљах
о савршенству тамног знака
на њеним леђима, о смрти
од које се надула, о живој хладноћи.
Сада је њена студен
у мојој руци и ја мислим о њој
како лежи на мразу
набрекла од смрти што је храни
током дугога сна.
нађох у шуми на тлу
малу змију на чијим леђима
беше оцртана тамна шара
налик сувом лишћу на ком је лежала.
Тело јој беше надувено од миша
или птичице. Била је хладна
тако обамрла од пуног стомака
и јесењег ваздуха да једва
запалаца језиком.
Држах је дуго, размишљах
о савршенству тамног знака
на њеним леђима, о смрти
од које се надула, о живој хладноћи.
Сада је њена студен
у мојој руци и ја мислим о њој
како лежи на мразу
набрекла од смрти што је храни
током дугога сна.
Нема коментара:
Постави коментар