APOLOGIA PRO VITA SUA* - А. П. Емонс

Почео сам да скупљам камење
бацајући га на једно место
и при рађању сунца добро сам одмакао
према оним великим хумкама,
стално се осврћући да не изгубим
висину хумке
док ширим свој кружни досег:

сунце је гледало с дубоком усредсређеношћу
и гомила је сатима расла
и до ноћи је постала
уочљива миљама далеко одавде
са шкриљца и песка:

током ноћи ветар који се стуштио
оборио је према тлу узвишену слободу и журбу хумке,
оштар прекоран хуј стишао се
до зоре и покривач је био
начувен преко мртвог лица:

чак и тада могли сте да видите у пуној зори
земљу тамо издигнуту
нешто непознато непустињско постањем.

*Apologia... (лат.) - одбрана свога живота. (Прим. прев.)