ЧУДО ОД ДЕТЕТА - Чарлс Симић

Одрастао сам погрбљен
Над шаховском таблом

Волео сам реч завршница.

Сви моји рођаци
Као да су били забринути.

Била је то мала кућа
Близу старог римског гробља.
Авиони и тенкови
Тресли су прозорска окна.

Игри ме је учио
Професор астрономије у пензији.

Биће да то беше 1944.

У гарнитури којом смо се служили
Са црних се фигура
Скоро ољуштила боја.

Бели краљ се изгубио
Морали смо му налазити замену.

Кажу ми но ја не верујем
Да сам тог лета био сведок
Како људи висе са телефонских бандера.

Сећам се да ми је мајка
Често одвраћала поглед.

Умела је да ми главу
Нагло тутне под свој капут.

И у шаху, причао ми је професор
Мајстори играју на слепо,
Они велики на неколико плоча
У исто време.