ИСТОРИЈА - Роберт Ловел

Историја мора да живи од оног што нашло се овде,
грабећи незграпно све што смо имали -
тако је глупо и грозно како умиремо,
неслично писању, живот се никад не окончава
Авељ је био убијен; смрт није далека,
неуспео покушај одушевљава скептика,
његове краве скупљају се као лубање уз жицу високог
напона,
његово детенце плаче читаве ноћи као нова машина.
Као у нашим Библијама, бледолик, грабежљив,
красотан сам у омаглици ловчев месец излази -
дете би му могло дати лице: две дупље, две дупље,
моје очи, моја уста, између њих безносност лубање -
О, ужасавајућа је невисност на моме лицу
натопљена сребрним избављењем јутарњега мраза.