ЕПИЛОГ - Роберт Ловел

Те благословене структуре, замисао и рима -
зашто ми не помогну сада
кад желим да створим
нешто измишљено, не призвано?
Чујем бруј сопственог гласа:
Сликарева визија није сочиво,
она трепери како би миловала стветлост.
Али понекад све то што пишем
овешталом вештином свог ока,
изгледа као снимак,
суморан, брз, блештав, скупни,
појачан животом,
ипак укочен истином.
Све је погрешан спој.
Ипак, зашто не рећи шта се десило?
Моли за милост тачности
које је Вермер* давао сунчевој светлости
грабећи као време преко мапе
до своје девојке једре од жудње.
Јадне смо пролазне чињенице,
упозорени тиме да дамо
свакој фигури на фотографији
њено сушто име.

*Вермер, Јан ван Делфт (1632-1675) - холандски сликар интимист, мајстор у сликању светлости. (Прим прев.)