3:16 И ПО - Чарлс Буковски

овде сам, човек кога узимају за великог песника
а ја сам овог поподнева поспан
овде сам свестан смрти која личи на великог бика
што се устремљује на мене
а ја сам поспан овог поподнева
овде сам свестан ратова и људи који се у аренама боре
и свестан добре хране и вина и красних жена
а ја сам поспан овог поподнева
свестан сам женске љубави
а поспан овог поподнева
заваљујем се на сунцу иза жуте завесе
и питам се где су летње мушице нестале
сећам се најкрвавије смрти Хемингвејеве
и поспан сам овог поподнева.

једног дана нећу бити поспан поподне
једног дана написаћу песму која ће пробудити вулкане
у брдима преко
али сада овог поподнева ја сам поспан
а неко ме пита, "Буковски, колико је сати?"
а ја кажем, "3:16 и по."
осећам се ужасно крив, осећам да сам одвратан,
неупотребљив,
луд, осећам се
поспан овог поподнева.
бомбардују цркве, О.К. то је у реду,
деца јашу поније у праку, О.К. то је у реду,
библиотеке су крцате хиљадама књига пуних знања,
велика музика чека унутар овог радио-апарата,
а ја сам поспан овог  поподнева,
имам овај гроб унутар себе који каже,
ах, нека други чине то што чине, нек победе,
ја нека спавам,
мудрост је у тами
хуји кроз мрак попут метле,
идем тамо где су се летње мушице изгубиле,
покушај да ме ухватиш.