ГОЛУБИЦЕ МОЈА, ГДИ СУ УСТА ТВОЈА - непознати (18 век)

Голубице моја, гди су уста твоја?
Очи красне твоје што не гледе на ме?
Как то помержаше љубити зенице,
Когда веселише свагдар моје сердце?
Ах, не могу, сиве (и), на те помислити
Ил узрок жалости тебе преписати.
Издавно бо враг наш мреже простираше
И менека с тобом мразити жељаше.
Зато молим тебе, голубице моја,
Поклони ми сердце и усташца твоја.