петак, 10. октобар 2014.

ФИНИКС ДРЕВО ПРЕВИСОКО - непознати (18 век)

Финикс древо превисоко
на ком појет дивни соко,
Верну своју помињући
и у дневе и у ноћи,
Јер не может прегорети
љубви серца одолети.
Која фајда овог света
и живота скорбна лета?
Византије племенита,
У Европи знаменита,
Пошљи мени медецине,
да ми серце не изгине!
Рубинтово славно лице
љубне моје горличице -
Сладост того может сада
утолети горест јада.
Очи чарне, драги камен,
да утоле љути пламен.
Византије, тебе мољу,
исполни ми моју вољу.
Неверности овог света,
где је мирис красна цвета?
Славна цвета финиксова
жели душа соколова.
Источниче слатчајши,
свега света красњејши,
Где усекну сладост твоја,
да не имам ја покоја?
Ах, жалосна сокол птице,
нек не скорби твоје серце!
Бог ће бити у помоћи,
да ћу верна тебе доћи!