У БЕРБИ - Војислав Илић

Оживели виногради,
Хитамо им, ево, сви;
Ту се јури, трчи, ради,
Од песама поље ври -

У захлађу доле, усред густе сенке,
Поређане висе румене евенке,
Па те чисто маме: Ходи амо, ходи!
Та овако грожђе само овде роди!
А већ свака од њих румени се пуста,
Да ти сама вода удари на уста.

Разлежу се песме миле,
Од милине гори груд -
Берачице као виле
Неуморно лете свуд!

А стари бабајко надгледа и пази,
Обилази бурад, где се грожђе гази,
Па весело старац усред ове трке,
Задовољно суче рашчешљане брке;
Па скупио децу и грожђе им даје,
А песме се хоре - и веселе траје,
А деца се мала облизују само -
Та деца смо, деца - а шта друго знамо!