РАДОСНИ МРТВАЦ - Шарл Бодлер

У земљи масној, препуној пужева и црва,
Хтео бих себи да ископам дубоку јаму,
Где бих, у забораву, пао у сан отпрва,
Као ајкула нека уроњена у таму.

Грозим се завештања, гробнице су ми мрске;
Уместо да свет молим макар за сузу једну,
Пре бих, још за живота, звао гавране дрске
Да раскљују до краја моју лешину бедну.

Црви, глуви и слепи, црна дружино кобна,
Ево с вама мртваца радосна и слободна;
Зналци животних сласти, рођени из трулежи,

Ширите се без грижње по мом лешу; зар има,
Реците ми, мука још за њ док мирно ту лежи,
Старо тело без душе, мртво међу мртвима!