СЕЋАЊЕ - Десанка Максимовић

Чујеш ли, сестро? Неко пева
брегом нашим
ноћ већ целу.
Сећаш се, сестро, младића што ми
ону белу
поклони ружу?
Овако тужно пева он.

Чујеш ли, сестро, песму ову?
Како је топла,
добра и мека.
Памтиш ли, сестро, тамо на брегу
кад он ме чека
по вечер целу?
Исту је песму певао он.

Да ли верујеш каткад ти
у душа лет
после смрти?
Мислиш ли да ишта с душе
може ми стрти
песму и цвет
што он ми даде?

Вечерас опет ја се плашим:
заборавићу некад песму
што брегом нашим
певаше он по вечер целу;
заборавићу ружу белу
што ми на земљи дарова он.