ИПАК - Густав Ренер

О, ја те ипак љубим,
Смјели животе мој!
О, ја те ипак љубим!
Пружи ми обје чаше, пуне до врха
Среће и бола!
Узвиси радост моју до неба самог,
А жиле јада пусти до дна ми душе.
У најдубљу ме ти беду баци
И окова ме у ланце тучне,
Оштре и мучне,
Но ми и снаге даде да се спасем.
О, ја те љубим, животе!
Пламена борбо,
Због бити ил` не бити,
Због свега и ништа, -
О, ја те љубим!
Кад млади дан рашири лет
И слети у бели свет,
Па зубљом сунца
Зажиже облаке сњежне
И у њих лије црвени жар,
Тада се снова са одра дижем
И теби стижем,
Да с тобом опет, животе мој,
Ватрени почнем бој!
Но ја ћу тебе свладати једном, знај,
И поћи теби ко и ти мени,
Смјело у силни окршај,
И у силну борбу и плам!
И једну круну,
Светлости пуну,
На главу ставићу своју!
Одређујући себи судбину дана свог,
Крепак ко бог,
Ићи ћу путем којим ја хтио сам!