Ноћ имаде руке меке,
И кад легнем, у час нијем,
Дође па ми очи глади -
Мисли да ја сузе лијем.
Тад остави собу моју
Па свилена шушти путем,
И све трње бола мога
Својим меким брише скутем.
И кад легнем, у час нијем,
Дође па ми очи глади -
Мисли да ја сузе лијем.
Тад остави собу моју
Па свилена шушти путем,
И све трње бола мога
Својим меким брише скутем.
Нема коментара:
Постави коментар