ЦИЦ! - Бранко Радичевић

Ал` се небо осмеива,
Ал` се река плави,
А рибарче у чун снива
Јасно ко на јави.

Он итнуо удичицу,
Рибицу је стеко,
Метнуо на жеравицу,
Па је тако пеко.

"Жеравицо, де се труди,
Немој тако споро."
Рибица му веће руди,
Готова је скоро.

Руди риба - јоште мало -
Сад му је печена,
Срце му се заиграло:
"Амо сад, милена!

Доле ћемо јако сести,
Ал` ће да се слади,
Моро би те, рибо, јести
И да није глади."

Па је узе, па њом брже
Да примакне к усти,
Чун се љуљну, он се трже,
Оде санак пусти.

(1843, 27. нов.)