БИЉКАМА - Момчило Настасијевић

Влижи се.
Златна одора на њој.
Смрћу позлати.

Мирисне моје,
топло ли умирете.

Раскош је ово и у мени сете.
Кропи у јесењи дан.

Кропите, сестре,
вољене вас преживим,
с јесени до јесени гуснем у злато.

Златом као ви
на походу зајесеним,
раскоши пролијем свих умирања.