РАСТАНАК КОД КАЛЕМЕГДАНА - Милош Црњански

Растали смо се
и сишли из града.
Као две сузе, кад напоредо кану,
са набораног лица.
На води су нас чекале лађе.
Твоја оде прва.
Моја је обилазила острва.

Седео сам погуран и црн,
пуст,
као Месечева сенка.