СЕДМА ПЕСМА - Владислав Петковић Дис

Прошли су априли.
И ми нисмо више
И нећемо бити оно што смо били.

Све тише и тише
Подносимо дане,
Овај видик сунца и магле и кише.

Ту су руже знане
И промена иста,
Само наше песме већ су поабане.

Данас нам не блиста
Као некад, пређе,
Победа и љубав и будућност чиста.

Дошли смо до међе.
Још једино јава
Сећа нас на доба све блеђе и блеђе.

Светлост, боја плава
Сад су израз неба
У ком се тужно и уморно спава.

Нама сад не треба
Загрљај и цвеће
Да украси младост, сумњу поколеба.

Нама доћи неће
Снови, што се крију,
Забуна живота коју крв покреће.

Ко хаљину чију,
Меку и у свили,
Носили смо прошлост као срећу свију.

Прошли су априли.
И сузе се лију
Што ми нисмо оно што смо некад били.