Застор је пао. Конац драме.
Већ иду кући господа и даме.
А да ли им се комад допо?
По пљеску судећ није пропо.
Признање захвалнога света
Убро је познати поета.
Но сад је кућа посве нијема
И жамора и свјетла више нема.
Ал` какав је то чудан звук
Одјекнуо по празној бини?
То можда једна жица пуче
На некој старој виолини.
Трчећи овим, оним смером
Штакори шушкају партером.
И воња све на старо уље.
Последња лампа већ се гаси,
Не може јадна сјати дуље,
Иако пламсати још куша.
То светло беше моја душа.
Већ иду кући господа и даме.
А да ли им се комад допо?
По пљеску судећ није пропо.
Признање захвалнога света
Убро је познати поета.
Но сад је кућа посве нијема
И жамора и свјетла више нема.
Ал` какав је то чудан звук
Одјекнуо по празној бини?
То можда једна жица пуче
На некој старој виолини.
Трчећи овим, оним смером
Штакори шушкају партером.
И воња све на старо уље.
Последња лампа већ се гаси,
Не може јадна сјати дуље,
Иако пламсати још куша.
То светло беше моја душа.
Нема коментара:
Постави коментар