ГРМ - Војислав Илић

Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји,
К`о црн и мрачан див. И густе травице сплет
Горди му увија стас - и горски несташан лахор
Лелуја шарен цвет.
И зима дође већ; и својом студеном реком
Покида накит сав и гору обнажи сву,
Ал` многа зима још са хладним ветром ће доћи,
А он ће бити ту.