БОЖУР - Милан Ракић

Како је лепа ова ноћ! Гле, свуда,
с тополе, раста, багрема, и дуда,
у млазевима златокосим пада
несуштаствена месечина. Сада,

над ливадама где трава мирише,
у расцветаним гранама, сврх њива
које се црне после бујне кише,
велика душа месечева снива.

Све мирно. Тајац. Ћути поље равно
где некад паде за четама чета...
- Из многе крви изникнуо давно,
црвен и плав, Косовом божур цвета...