ЈЕСЕН - Владислав Петковић Дис

Ноћ без неба, ноћ јесења; а кроз таму
Иде, мили сумаглица, влага ладна,
Земља мокра и црни се ко страст гладна.
Гдегде само суве сенке голих грана,
Ко костури од живота, мртвих дана.

Свуда земља; видик пао. Влажна тама
По звуцима, преко мира лежи, спава.
И тишина у долини заборава
Мирно труне. Нигде ничег што се буди.
Сумаглица. Ноћ нез неба. Покров студи.