Једна се одрони звезда
са своје висине јасне!
Оно је љубави звезда
Што тамо пада и гасне.
Са јабукова стабла
падају хрпе цвета,
Ветри стижу и тим се
Играју, весела лета.
Лабуд рибњаком кружи
И пева, и песма звони
Све тише, и певац бели,
У гроб водени рони.
Све је немо и мрачно!
Цвет је раздуван цео,
Згасла је звезда и с песмом
Потонуо лабуд бео.
са своје висине јасне!
Оно је љубави звезда
Што тамо пада и гасне.
Са јабукова стабла
падају хрпе цвета,
Ветри стижу и тим се
Играју, весела лета.
Лабуд рибњаком кружи
И пева, и песма звони
Све тише, и певац бели,
У гроб водени рони.
Све је немо и мрачно!
Цвет је раздуван цео,
Згасла је звезда и с песмом
Потонуо лабуд бео.
Нема коментара:
Постави коментар