МОЛИТВА - Војислав Илић

Кад јекну звона с црквице старе,
Тихано, боно, кроз ноћни мрак,
А суво грање зашушти благо,
Љубећи први зоричин зрак -

Светиње пуна, душа ми леће
Тамо, где вечни борави Бог,
Па му се моли молитвом благом:
О, чувај, Боже, анђела мог!

Анђела оног, што блуди ноћу,
И с душе гони несносан сан,
И души мојој крепости даје,
У горки часак, у страшан дан.

Анђелским крилом нека ме штити
Кроз живот овај мучан и клет -
А смрт кад дође, нек са мном онда,
Ка небу зрачни управи лет!