АНЂЕО МИРА - Војислав Илић

Ноћ дубоко влада и све живо спава,
На староме торњу поноћ откуцава -

И у томе часу, са гранчицом крина,
Анђео се спусти са рајских висина.

Све поспало ћути, нико се не буди;
Не виде га звери, не виде га људи.

Ал` осећа грање, па се тихо свија,
Осећа га лахор, па слатко ћарлија.

И анђео мирам кроз дубоку таму,
Спусти се пред олтар у пустоме храму.

Па прекрстив руке на блажене груди,
Рујну зору чека, да небом заруди.