СПЛИН - Шарл Бодлер

Пливиоз, озловољен против читавог града,
Из своје урне мутну студ изли њом да снађе
Бледе станаре гробља што ту је од вајкада
И смртност да распростре на маглено предграђе.

Шугава, бедна мачка стално се врти, рада
Да ту негде на поду лежај себи пронађе;
Песника старог душа по олуку набада
И тужи као авет коју мучи безнађе.

Големо звоно рида, црни угарак шишти
И прати фалсетом озебло клатно што пишти,
Док у прастаром шпилу који гадно мирише -

Старице поднадуле какво наследство кобно! -
Лепи пуб херц и пикова дама гле злокобно
Причају о љубавима којих нема више.