ДВА БРАТА - Хајнрих Хајне

На брегу, на висини,
Дворе крије ноћни мрак;
А под њима у долини
Звечи мача удар јак.
То су браћа што у јаду
Љуто деле мегдан љут.
Кажи ко то браћу младу
на крвави нагна пут?
Лаурино око јасно
међу браћом заче бој;
Оба брата љубе страсно,
Оба дају срце њој.
Ал` с ког гину њене груди?
С ког је згара пламен луд?
Не, то нико не пресуди -
Мачу ти изреци суд!
И бој поче, све звек живљи,
Мач удара о мач јак;
Чувајте се борци дивљи,
Злу коб храни ноћни мрак.
О, крвава браћо, јао!
Јао доло крвава!
Гле, до борца борац пао,
Кроз њих љута мача два. -
Стољећа су прошла многа,
Мино многи нараштај;
Пусти двори с виса свога
Тужно мотре кобни крај.
Ал` још ноћу сенке две
По долини блуде тој;
И поноћни час кад бије,
Браћа почну крвав бој.
Имаш бисер
Имаш бисер, дијаманте
И све за чим свет уздише;
Ти најлепше очи имаш -
Моја мила, шта ћеш више?
Твоје миле, дивне очи
Из срца ми измамише
Безбројне и вечне песме -
Моја мила, шта ћеш више?
Твоје миле, дивне очи
Многим болом мени бише;
Ти ме њима упропасти -
Моја мила, шта ћеш више?